Onlajn nastava-Hemija,8. razred; 9. nedelja (18.-23.maj)

Драги моји ученици,

У току 9. недеље онлајн наставе обрадићемо молекуле који су у природи веома распрострањени у биљном и животињском свету , и чине основу живог света и називају се:

Протеини

Ова једињења су назив добила по грчкој речи "протеиос" ,што значи први, односно први по значају у живом свету.

Међутим, изучавањем живих организама ,утврђено је да су за живот једнако важна и друга једињења, али је сигурно да без протеина нема живота.

Притеини су веома велики молекули(макромолекули), а сваки макромолекул је састављен од великог броја остатака мањих молекула. Одмах се поставља питање који мали молекули граде протеине.

То је класа органских једињења коју називамо аминокиселине.

Аминокиселине су органска једињења чији молекули садрже карбоксидну (-COOH) и амино (-NH₂) групу.

Из дефиниције се види да садрже две функционалне групе:

1. Карбоксидну групу ( карактеристична је за органске киселине) и

2. Амино групу

Амино група настаје из молекула амонијака (NH₃).:

Ако из молекула амонијака одузмемо један атом водоника ,остатак ће садржати један атом азота и два атома водоника уместо три атома колико је било у амонијаку:

H  

│                            │

N ─ H     -   1H →    N ─ H    (рационално написано -NH₂ )

│                            │

H                               H

амонијак                   ово је амино група

Ово све значи да аминокиселине поред угљеника,водоника и кисеоника садрже и азот.

Како су везане ове две функционалне групе у молекулу аминокиселине?

Везане су за један (исти ) угљеников атом, који се назива α угљеников атом( чита се алфа угљеников атом) те се и аминокиселине називају: α - аминокиселине.

    α

─ CH ─ COOH

    │

    NH₂

Разлагањем протеина ( хидролизом-дејством воде у киселој средини) добијено је 20 α - аминокиселина.

Најједноставнија α - аминокиселина је глицин:

CH₂ ─ COOH

│

NH₂

Следећа α - аминокиселина са једним угљениковим атомом више од глицина је аланин:

CH₃ ─ CH ─ COOH

            │

            NH₂

Аминокиселине су кристалне супстанце, беле боје. Добро се растварају у води због присутне поларне ковалентне везе и у карбоксидној групи и у амино групи.

Човеков организам може да синтетизује 10 аминокиселина а следећих 10 не може да синтетизује те се морају уносити исхраном ( ове аминокиселине се називају: есенцијалне аминокиселине)

При синтези протеина ,аминокиселине се везују једна за другу и ствара се пептидна веза:која настаје реакцијом у којој учествују и карбоксидна група и амино група.

На који начин се везују?

Потребно је да учествује најмање два молекула аминокиселина. OH група из карбоксидне групе једне аминокиселине везује се са H атомом амино групе друге аминокиселине:

глицин                                               глицин

                         О

                          ǁ

NH₂ ─ CH₂ ─ C ─ OH     +    H - N ─ CH₂ ─ COOH → H₂O +

                                                     │

                                                           H

                         O

                          ǁ

NH₂ ─ CH₂ ─ C ─ N ─ CH₂ ─ COOH

                               │

                            ↓ H

                         пептидна веза

Овај ,овако настао, из два молекула аминокиселине ( два глицина) пептид, означава се као дипептид и назива се глицил глицин.

Када пептид настаје спајањем до десет аминокиселина назива се олигопептид, а када се везује више од 100 молекула аминокиселина ,назива се полипептид.

На овај начин настају протеини.

Протеини ( беланчевине) су природни полипептиди који садрже велики број аминокиселина везаних пептидном везом.

Протеини се према облику молекула деле на:

1. Влакнасте (фибриларни) - то су протеини који чине структуру косе,ноктију,мишића,коже

2. Лоптасти (глобуларни)- чине структуру ензима, хормона , преносе кисеоник (хемоглобин),штите организам од инфекције (имуноглобулини) итд.

Влакнасти протеини се не растварају у води док већина лоптастих протеина је растворљива у води.

Према структури молекула деле се на:

1.Једноставне- када се хидролизом разлажу само на аминокиселине

2.Сложени протеини - када су састављени, поред аминокиселина, иод других супстанци ( могу да буду везани угљени хидрати, масти, или јони метала ( хемоглобин)

Домаћи задатак:

1. Шта су аминокиселине?

2. Колико аминокиселина граде протеине?

3. Како се везују аминокиселине?

4. Шта су протеини?

5.Како се деле протеини?

Напомињем да у сваки мејл упишете :

Име и презиме

Разред

Назив школе

Ваш наставник хемије.

Onlajn nastava-Hemija,7. razred,9. nedelja (18.-23. maj)

Драги моји ученици,

Ове недеље , девете онлајн недеље, анализираћемо како се примењије теорија везана за

Количину супстанце

Да поновимо кључне термине везане за количину супстанце.

На шта се односи и шта приказује " количина супстанце"?

То је број најмањих честица који чине ту супстанцу.Ознака за ову величину је мало слово латинице "n".

Јединица за количину супстанце је мол а ознака латиницом написано: mol.

Један мол је количина супстанце која садржи онолико честица колико атома има у 12 грама угљеника ( изотоп ¹²C ). Овај број честица је: 6*10²³ и назива се Авогадров број ( обележава се ; Na.

Сада се поставља следеће питање:

Колика је маса једног мола било које супстанце и како се израчинава?

Маса једног мола било које супстанце назива се -Молска ( моларна) маса и обележава се великим словом "М".

Када је супстанца састављена од атома тада маса једног мола те супстанце одговара релативној атомској маси (Ar). На пример: бакарна жица је састављена само од атома бакра.Маса једног мола бакра је 63,5 g ( Ar ( Cu) = 63,5; Cu je хемијски симбол за бакар).

Када је супстанца састављена од молекула (вода) тада маса једног мола те супстанце одговара Релативној молекулској маси ( Мr).

Маса неке супстанце : (m) = број мола (n) пута маса једног мола (M), или

m = n *M

На питање: колико молекула има у одређеној маси неке супстанце?

Може се израчунати на основу свега што смо научили. Ако у дређеној маси неке супстанце има n молова те супстанце, а сваки мол има Авогадров број молекула (Na), тада је број молекула ( N) једнака производу броја молова ( n) и броја молекула по молу ( Na), односно:

N = n * Na

и када уместо Na заменимо колика је вредност Авогадровог броја добијамо:

N = n * 6*10²³

Значи, " N " је број молекула у одређеној маси супстанце а n - је број молова те супстанце

И сада могу да се раде различити задаци:

Домаћи задатак:

1. Шта је мол?

2. Шта је моларна маса?

3.  Колико се мола угљеник (IV ) оксида налази у 150 g угљеник ( IV ) оксида?

4. Кoлика је маса 4 мола соде бикарбоне ( NaHCO₃) ?

5. Колико се aтома кисеоника налази у 32g сумпор ( IV ) оксида ?

За решавање задатака користити релативне атомске масе:

( Ar (C) = 12; Ar(O)=16; Ar(Na)=23; Ar(H)=1; Ar(S)=32)

Када пошаљете мејл обавезно напишите :

Име и презиме:

Разред:

Назив школе:

Ваш наставник Вас поздравља