Onlajn nastava-Hemija,8. razred,8.čas (11.-16.maj)

Драги моји ученици,

У току 8. недеље онлајн наставе обрадићемо молекуле који су у природи веома распрострањени у биљном и животињском свету. Наиме, ова врста органских једињења су основни извор енергије за сва жива бића. То су :

Угљени хидрати

Наравно, ми се свакодневно срећемо са оваквим супстанцама које су углавном слатког укуса и називамо их : шећери. у природи се налазе у разном воћу, поврћу и другим биљкама. Неки шећери су и добили назив по томе где су откривени: воћни шећер ( налази се у воћу) или грожђани шећер (изолован је из плодова грожђа). Из неких биљака (шећерна репа или шећерна трска) прерадом се добија шећер који се у свакодневном животу користи за заслађивање и називамо га :обичан шећер.

Такође, неке врсте шећера, биљке користе као резервну храну (енергију), као што је скроб (кромпир, житарице), а неке врсте шећера се користе као градивне јединице ( дрвенасти део биљака, памук) : то је целулоза.

За све ове супстанце ( воћни шећер,грожђани шећер, скроб, целулоза ) утврђено је да се састоје од угљеника (C ) , водоника ( H ) и кисеоника ( O ).Такође је утврђено да саставу ових супстанци одговара општа формула :

C_n (H₂O)_n

То значи да однос броја водоникових атома и броја кисеоникових атома је исти као у води (2:1) па се има утисак да су угљеникови атоми окружени молекулима воде и добили су назив УГЉЕНИ ХИДРАТИ(хидро је вода). У науци се користи израз: САХАРИДИ

Овакав сасатав молекула појављује се и код других органских супстанци али то не значи да морају бити шећери ( Етанска киселиа:CH₃-COOH има исти однос атома C₂ (H₂O)₂ али није слатког укуса и није шећер.

Припадност неког једињења одређеној класи не одређује његова молекулска формула већ начин на којим су атоми елемената у молекулу међусобно повезани, односно функционална група.

Функционална група одређује физичка и хемијска својства (особине) једињења , а самим тим и припадност некој класи (врсти) једињења.

Из свих ових примера угљених хидрата уочава се заједничко порекло ових супстанци: то је биљни свет.

Угљени хидрати настају у зеленим биљкама из угљеник ( CO₂ ) оксида и воде, у зеленом пигменту - хлорофилу у присуству светлости. Сунчева светлост је извор енергије. Овај процес се назива фотосинтеза.

енергија

n CO₂ + n H₂O --------→ C_n (H₂O)_n + n O₂

Подела угљених хидрата:

Постоји подела угљених хидрата према сложености молекула на:

1. Моносахариди - то су најједноставнији угљени хидрати који се не могу разложити на једноставније молекуле ( а да су ти молекули такође угљени хидрати)

2. Олигосахариди - то су угљени хидрати који се могу разложити ( дејством воде у киселој средини- хидрилиза) на два до десет молекула моносахарида и називају се дисахариди

3. Полисахариди - то су молекули који се хидролизом разлажу на веома велики број моносахарида ( 100 000 и више)

Е, сада да видимо редом шта је шта:

Моносахариди

Већ смо рекли да су то најједноставнији угљени хидрати.

Шта су по хемијском саставу моносахариди?

По хемијском саставу моносахариди су полихидроксидни алдехиди ( садрже поред више хидроксидних група и алдехидну групу -називају се алдозе или

полихидроксидни кетони ( поред више хидроксидних група садрже и кето групу - називају кетозе .

Наставак - оза представља ознаку за угљене хидрате.

Такође, моносахариди се деле према броју угљеникових ( C) атома у молекулу:

ако садрже три (C ) атома називају се - триозе

ако садрже четири (C ) атома називају се - тетрозе

ако садрже пет ( C ) атома називају се - пентозе

ако садрже шест (C ) атома називају се - хексозеозе

Најважнији моносахариди су са пет угљеникових атома ( пентозе - улазе у састав DNK ) и са шест угљеникових атома ( хексозе)

Ми ћемо се упознати са угљеним хидратима са шест угљеникових атома ( C₆ H₁₂O₆ ):

То су :

Глукоза - садржи, поред хидроксидних група, алдехидну групу ( алдо хексоза)

H

│

C = O

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH₂OH

Глукоза ( грожђани шећер) је најраспрострањенија у природи.

Глукоза је и састојак крви, односно шећер који, сагоревањем у нашим ћелијама, обезбеђује енергију.

Фруктоза ( воћни шећер)- садржи, поред хидроксидних група, кето групу (кетохексоза)

CH₂OH

│

C = O

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH₂OH

Моносахариди су чврсте кристалне супстанце, беле боје и слатког укуса. Због поларних хидроксидних група добро се растварају у води.

Дисахариди:

Најзначајније су :

сахароза - (обичан шећер) коју користимо за заслађивање и

лактоза - ( млечни шећер) уносимо са млеком

Главно хемијско својство дисахарида је да у реакцији са водом ( у киселој средини)- ходролизом дају два молекула моносахарида.

Полисахариди:

Велики молекули изграђени од великог броја истих или различитих моносахарида. Основа су биљног света. Најзначајнији су : скроб и целулоза

Скроб - је резервна храна биљака ( кромпир, житарице)

Целулоза - гради зидове биљних ћелија (дрвенасти део биљака, трава , сено ,памук итд)

Полисахариди немају сладак укус, а изграђени су од молекула глукозе .

Због различитог начина везивања молекула глукозе скроб је делимично растворљив у води а целулоза се не раствара у води.

Употреба угљених хидрата:

Скроб се користи у исхрани човека и животиња, а у хемијској индустрији за прављење лепка и алкохола.

Целулоза за човека нема хранљиву вредност јер немамо ензим за разградњу, али је корисно уносити због правилног рада црева . У индустрији се користи за добијање хартије, вате, целогана, експлозива и вештачких влакана.

Домаћи задатак:

1. У којој реакцији у пpироди настају угљени хидрати?

2. Како се деле угљени хидрати по сложености молекула?

3. Шта су моносахариди?

4. Шта су по хемијском саставу моносахариди?

5.Каква је разлика између глукозе и фруктозе?

Напомињем да у сваки мејл упишете :

Име и презиме

Разред

Назив школе

Ваш наставник хемије.