Драги
моји ученици,
У
току
8.
недеље
онлајн
наставе
обрадићемо
молекуле који
су у природи веома распрострањени
у биљном и животињском свету. Наиме,
ова врста органских једињења су основни
извор енергије за сва жива бића. То
су :
Угљени
хидрати
Наравно,
ми се свакодневно срећемо са оваквим
супстанцама које су углавном слатког
укуса и називамо их : шећери. у природи
се налазе у разном воћу,
поврћу
и другим биљкама.
Неки шећери су и добили назив по томе
где су откривени: воћни шећер ( налази
се у воћу) или грожђани шећер (изолован
је из плодова грожђа). Из неких биљака
(шећерна репа или шећерна трска) прерадом
се добија шећер који се у свакодневном
животу користи за заслађивање и називамо
га :обичан шећер.
Такође,
неке врсте шећера, биљке користе као
резервну храну (енергију), као што је
скроб (кромпир, житарице), а неке врсте
шећера се користе као градивне јединице
( дрвенасти део биљака, памук) : то је
целулоза.
За
све ове супстанце ( воћни шећер,грожђани
шећер, скроб, целулоза ) утврђено је да
се састоје од угљеника (C
) , водоника (
H
) и кисеоника ( O
).Такође
је утврђено да саставу ових супстанци
одговара општа формула :
Cn
(H2O)n
То
значи да однос броја водоникових атома
и броја кисеоникових атома је исти као
у води (2:1) па се има утисак да су угљеникови
атоми окружени молекулима воде и добили
су назив УГЉЕНИ
ХИДРАТИ(хидро
је вода). У
науци се користи израз: САХАРИДИ
Овакав
сасатав молекула појављује се и код
других органских супстанци али то не
значи да морају бити шећери ( Етанска
киселиа:CH3-COOH
има
исти однос атома
C2
(H2O)2
али
није слатког укуса и није шећер.
Припадност
неког једињења одређеној класи не
одређује његова молекулска формула већ
начин на којим су атоми елемената у
молекулу међусобно повезани, односно
функционална
група.
Функционална
група одређује физичка и хемијска
својства (особине) једињења , а самим
тим и припадност некој класи (врсти)
једињења.
Из
свих ових примера угљених хидрата уочава
се заједничко порекло ових супстанци:
то је биљни свет.
Угљени
хидрати настају у зеленим биљкама из
угљеник ( CO2
) оксида и воде,
у зеленом пигменту - хлорофилу у присуству
светлости. Сунчева светлост је извор
енергије. Овај процес се назива
фотосинтеза.
енергија
n
CO2
+ n H2O
--------→
Cn
(H2O)n
+ n O2
Подела
угљених хидрата:
Постоји
подела угљених хидрата
према сложености молекула на:
1.
Моносахариди
- то су најједноставнији угљени хидрати
који се не могу разложити на једноставније
молекуле ( а да су ти молекули такође
угљени хидрати)
2.
Олигосахариди
- то су угљени хидрати који се могу
разложити ( дејством воде у киселој
средини- хидрилиза)
на два
до десет
молекула моносахарида и називају се
дисахариди
3.
Полисахариди
- то су молекули који се хидролизом
разлажу на веома велики број моносахарида
( 100 000 и више)
Е,
сада да видимо редом шта је шта:
Моносахариди
Већ
смо рекли да су то најједноставнији
угљени хидрати.
Шта
су по хемијском саставу моносахариди?
По
хемијском саставу моносахариди су
полихидроксидни
алдехиди ( садрже
поред више хидроксидних група и алдехидну
групу -називају се
алдозе
или
полихидроксидни
кетони ( поред
више хидроксидних група садрже и кето
групу - називају кетозе
.
Наставак
-
оза
представља ознаку за угљене хидрате.
Такође,
моносахариди се деле према броју
угљеникових (
C) атома
у молекулу:
ако
садрже три (C
) атома називају се - триозе
ако
садрже четири
(C
) атома називају се - тетрозе
ако
садрже пет
( C
) атома називају се - пентозе
ако
садрже шест
(C
) атома називају се - хексозеозе
Најважнији
моносахариди су са пет угљеникових
атома ( пентозе - улазе у састав DNK
) и са шест угљеникових атома ( хексозе)
Ми
ћемо се упознати са угљеним хидратима
са шест угљеникових атома (
C6
H12O6
):
То
су :
Глукоза
- садржи, поред хидроксидних група,
алдехидну групу ( алдо хексоза)
H
│
C
= O
│
CH
OH
│
CH
OH
│
CH
OH
│
CH
OH
│
CH
OH
│
CH2OH
Глукоза
( грожђани шећер) је најраспрострањенија
у природи.
Глукоза
је и састојак крви, односно шећер који,
сагоревањем у нашим ћелијама, обезбеђује
енергију.
Фруктоза
( воћни шећер)-
садржи, поред хидроксидних група, кето
групу (кетохексоза)
CH2OH
│
C
= O
│
CH
OH
│
CH
OH
│
CH
OH
│
CH
OH
│
CH2OH
Моносахариди
су чврсте
кристалне супстанце, беле
боје
и слатког
укуса. Због поларних хидроксидних група
добро
се растварају у води.
Дисахариди:
Најзначајније
су :
сахароза
- (обичан шећер) коју користимо за
заслађивање и
лактоза
-
( млечни шећер) уносимо са млеком
Главно
хемијско својство дисахарида је да у
реакцији са водом ( у киселој средини)-
ходролизом дају два молекула
моносахарида.
Полисахариди:
Велики
молекули изграђени од великог броја
истих или различитих моносахарида.
Основа су биљног света. Најзначајнији
су : скроб и целулоза
Скроб
- је резервна храна биљака ( кромпир,
житарице)
Целулоза
- гради зидове биљних ћелија (дрвенасти
део биљака, трава , сено ,памук итд)
Полисахариди
немају сладак укус, а изграђени
су од молекула глукозе .
Због
различитог начина везивања молекула
глукозе скроб је делимично
растворљив у води
а целулоза се не раствара у води.
Употреба
угљених хидрата:
Скроб
се користи у исхрани човека и животиња,
а у хемијској индустрији за прављење
лепка и алкохола.
Целулоза
за човека нема хранљиву вредност јер
немамо ензим за разградњу, али је корисно
уносити због правилног рада црева . У
индустрији се користи за добијање
хартије, вате, целогана, експлозива и
вештачких влакана.
Домаћи
задатак:
1.
У којој реакцији у пpироди настају
угљени хидрати?
2.
Како се деле угљени хидрати по сложености
молекула?
3.
Шта су моносахариди?
4.
Шта су по хемијском саставу моносахариди?
5.Каква
је разлика између глукозе и фруктозе?
Напомињем
да у сваки мејл упишете :
Име
и презиме
Разред
Назив
школе
Ваш
наставник хемије.
Redovno pratim nastavu na RTS 3 posecujem blog radim domaći.
ReplyDeletePratim rts3 i radim zadatke Dejana Kosovac
ReplyDeletePratim nastavu, Jovan Genic
ReplyDelete