Драги
моји ученици,
У
току
7.
недеље
онлајн
наставе
обрадићемо
молекуле који
су у природи веома распрострањени
у биљном и животињском свету. У биљкама
се начешће налазе у семенкама ( сунцокрет)
и плодовима (маслине), а у животињама -
у масном ткиву..
То
су :
Масти
и уља
Масти
и уља се разликују по физичком изгледу
односно агрегатном стању. Масти су, на
собној температури чврстог
а уља течног
агрегатног стања ( постоје уља која када
су на нижој температури постају чврстог
агрегатног стања- кокосово уље).
У
хемијском смислу и масти и уља су естри
трохидроксидног алкохола-
глицерола
и виших
масних
киселина.
Утврђено
је да су то смеше естара па се и називају
мешовити естри. Ови естри се у науци
називају триациглицероли ( у медицини
се називају триглицериди).
Како
настају?
Пошто
су естри , то значи да настају у
реакцији алкохола и киселина.
Алкохол
у свим мастима и уљима је глицерол
(трохидроксидни алкохол):
CH2
─ OH
│
CH
─ OH
│
CH2
─
OH
глицерол
( 1,2,3, пропан
триол)
Киселине:
У
саставу молекула масти и уља налазе се
органске киселине са великим бројем C
атома ( 10 и више угљеникових атома).Такве
киселине називају се више
масне киселине (
више-
имају
велики број C
атома
, масне-
граде масти и уља и киселине
- то су органске киселине пo структури).
Како
изгледају више масне киселине?
У
прво реду могу се поделити на :
1.
Засићене
више масне киселине - садрже
искључиво једноструке ковалентне везе
Пример
за ове киселине су:
а)
Палмитинска
киселина
( има 16 угљеникових атома):
CH3
- CH2
- CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-CH2
-COOH
као
што може да се уочи да између карбоксидне
групе и последњег угљеника има 14 истих
-CH2-
, а то значи да може да се краће напише.
CH3-
( CH2)14
- COOH
б)
Стеаринска киселина ( има 18 угљеникових
атома)
CH3-
( CH2)16
- COOH
2.
Незасићене
више масне киселине - садрже
бар једну двоструку ковалентну везу
поред једноструких ковалентних веза
Пример:
Олеинска
киселина ( садржи 18 C
атома
а двострука веза је на 9. угљениковом
атому):
10 9 1
CH3-
( CH2)7
-
CH
= CH -
(
CH2)7
- COOH
Како
изгледа молекул масти или уља?
Пошто
је естар ,то значи да се реакција одвија
између хидроксидне групе алкохола и
карбоксидне групе киселине. Ево као би
то изгледало:
O
ǁ
CH2
─ OH + HO- C
- ( CH2)14
- CH3
│ O
ǁ →
3 H2O +
CH
─
OH +
HO - C - (
CH2)16
- CH3
│ O
ǁ
CH2
─
OH + HO
- C
- (
CH2)7
-
CH
= CH -(
CH2)7
-
CH3
O
ǁ
CH2
─
O
-
C
- ( CH2)14
- CH3
│ O
ǁ
CH
─
O - C
- ( CH2)16
- CH3
│ O
ǁ
CH2
─
O
- C
- (
CH2)7
-
CH
= CH -
(
CH2)7
-
CH3
Ово
је молекул масти или уља.
Како се онда разликују?
Када
је у молекулу више засићених виших
масних киселина од незасићених тада
маст.Када
се у молекулу налази више незасићених
киселина у односу на број засићених
,тада је уље.
Физичке
особине: Поред агрегатног стања важна
особина је:
-Растворљивост
у води- масти
и уља се не растварају води
због великог броја неполарних ковалентних
веза у молекулима виших масних киселина
-
Тачка кључања- масти и уља имају веома
високе тачке кључања због велике
реалативне молекулске масе ( зато се из
биљака добијају пресовањем а не
дестилацијом)
Хемијске
реакције:
1.
Хидрогенизација - то је адиција водоника
на двоструку везу незасићене масне
киселине. Додавањем водоника губи се
двострука веза ( реакција адиције на
алкене) и од уља се направити маст ( овo се користи у прехрамбеној индустрији
за добијање маргарина)
2.
Сапонификација - реакција масти или уља
са јаком базом
(NaOH , KOH)
при чему се маст ( или уље) разлаже на
глицерол и со масних киселина које се
називају сапуни.
маст
или уље + 3 NaOH
→
глицерол
+ сапун ( со киселине и базе)
Домаћи
задатак:
1.
Написати реакцију палмитинске киселине
и метанола.
2.
Написати реакцију стеаринске киселине
и натријум хидроксида.
3.
Написати на који се начин масти или уља
могу добизи из биљака:
а)
кристализацијом б) пресовањем в)
декантовањем г) дестилацијом
Напомињем
да у сваки мејл упишете :
Име
и презиме
Разред
Назив
школе
Ваш
наставник хемије.
