Wednesday, April 29, 2020

Onlajn nastava -Hemija, 8. razred,7.čas ( 4.05. do 8.05.)


Драги моји ученици,

У току 7. недеље онлајн наставе обрадићемо молекуле који су у природи веома распрострањени у биљном и животињском свету. У биљкама се начешће налазе у семенкама ( сунцокрет) и плодовима (маслине), а у животињама - у масном ткиву..
То су :
Масти и уља

Масти и уља се разликују по физичком изгледу односно агрегатном стању. Масти су, на собној температури чврстог а уља течног агрегатног стања ( постоје уља која када су на нижој температури постају чврстог агрегатног стања- кокосово уље).
У хемијском смислу и масти и уља су естри трохидроксидног алкохола- глицерола и виших масних киселина.

Утврђено је да су то смеше естара па се и називају мешовити естри. Ови естри се у науци називају триациглицероли ( у медицини се називају триглицериди).

Како настају?

Пошто су естри , то значи да настају у реакцији алкохола и киселина.

Алкохол у свим мастима и уљима је глицерол (трохидроксидни алкохол):


CH2 ─ OH
CH OH
CH2 ─ OH
глицерол ( 1,2,3, пропан триол)


Киселине:

У саставу молекула масти и уља налазе се органске киселине са великим бројем C атома ( 10 и више угљеникових атома).Такве киселине називају се више масне киселине ( више- имају велики број C атома , масне- граде масти и уља и киселине - то су органске киселине пo структури).

Како изгледају више масне киселине?

У прво реду могу се поделити на :

1. Засићене више масне киселине - садрже искључиво једноструке ковалентне везе

Пример за ове киселине су:

а) Палмитинска киселина ( има 16 угљеникових атома):

CH3 - CH2 - CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -CH2 -COOH

као што може да се уочи да између карбоксидне групе и последњег угљеника има 14 истих -CH2- , а то значи да може да се краће напише.

CH3- ( CH2)14 - COOH

б) Стеаринска киселина ( има 18 угљеникових атома)


CH3- ( CH2)16 - COOH

2. Незасићене више масне киселине - садрже бар једну двоструку ковалентну везу поред једноструких ковалентних веза

Пример: Олеинска киселина ( садржи 18 C атома а двострука веза је на 9. угљениковом атому):

                          10      9                      1         
CH3- ( CH2)7 - CH = CH - ( CH2)7 - COOH

Како изгледа молекул масти или уља?

Пошто је естар ,то значи да се реакција одвија између хидроксидне групе алкохола и карбоксидне групе киселине. Ево као би то изгледало:

                               O
                                ǁ
CH2 OH +  HO- C - ( CH2)14 - CH3
│                         O
                               ǁ                                                               3 H2O +
CH OH + HO - C - ( CH2)16 - CH3
                           O
                                 ǁ
CH2 OH +  HO - C - ( CH2)7 - CH = CH -( CH2)7 - CH3




                  O
                   ǁ
CH2 O - C - ( CH2)14 - CH3

│              O
                  ǁ
CH O - C - ( CH2)16 - CH3

               O
                   ǁ
CH2 ─ O - C - ( CH2)7 - CH = CH - ( CH2)7 - CH3


Ово је молекул масти или уља. Како се онда разликују?

Када је у молекулу више засићених виших масних киселина од незасићених тада маст.Када се у молекулу налази више незасићених киселина у односу на број засићених ,тада је уље.


Физичке особине: Поред агрегатног стања важна особина је:

-Растворљивост у води- масти и уља се не растварају води због великог броја неполарних ковалентних веза у молекулима виших масних киселина
- Тачка кључања- масти и уља имају веома високе тачке кључања због велике реалативне молекулске масе ( зато се из биљака добијају пресовањем а не дестилацијом)


Хемијске реакције:
1. Хидрогенизација - то је адиција водоника на двоструку везу незасићене масне киселине. Додавањем водоника губи се двострука веза ( реакција адиције на алкене) и од уља се направити маст ( овo се користи у прехрамбеној индустрији за добијање маргарина)

2. Сапонификација - реакција масти или уља са јаком базом (NaOH , KOH) при чему се маст ( или уље) разлаже на глицерол и со масних киселина које се називају сапуни.

маст или уље + 3 NaOH глицерол + сапун ( со киселине и базе)

Домаћи задатак:

1. Написати реакцију палмитинске киселине и метанола.
2. Написати реакцију стеаринске киселине и натријум хидроксида.
3. Написати на који се начин масти или уља могу добизи из биљака:
а) кристализацијом б) пресовањем в) декантовањем г) дестилацијом

Напомињем да у сваки мејл упишете :
Име и презиме
Разред
Назив школе

Ваш наставник хемије.


1 comment: