Onlajn nastava-Hemija,8. razred,8.čas (11.-16.maj)

Драги моји ученици,

У току 8. недеље онлајн наставе обрадићемо молекуле који су у природи веома распрострањени у биљном и животињском свету. Наиме, ова врста органских једињења су основни извор енергије за сва жива бића. То су :

Угљени хидрати

Наравно, ми се свакодневно срећемо са оваквим супстанцама које су углавном слатког укуса и називамо их : шећери. у природи се налазе у разном воћу, поврћу и другим биљкама. Неки шећери су и добили назив по томе где су откривени: воћни шећер ( налази се у воћу) или грожђани шећер (изолован је из плодова грожђа). Из неких биљака (шећерна репа или шећерна трска) прерадом се добија шећер који се у свакодневном животу користи за заслађивање и називамо га :обичан шећер.

Такође, неке врсте шећера, биљке користе као резервну храну (енергију), као што је скроб (кромпир, житарице), а неке врсте шећера се користе као градивне јединице ( дрвенасти део биљака, памук) : то је целулоза.

За све ове супстанце ( воћни шећер,грожђани шећер, скроб, целулоза ) утврђено је да се састоје од угљеника (C ) , водоника ( H ) и кисеоника ( O ).Такође је утврђено да саставу ових супстанци одговара општа формула :

C_n (H₂O)_n

То значи да однос броја водоникових атома и броја кисеоникових атома је исти као у води (2:1) па се има утисак да су угљеникови атоми окружени молекулима воде и добили су назив УГЉЕНИ ХИДРАТИ(хидро је вода). У науци се користи израз: САХАРИДИ

Овакав сасатав молекула појављује се и код других органских супстанци али то не значи да морају бити шећери ( Етанска киселиа:CH₃-COOH има исти однос атома C₂ (H₂O)₂ али није слатког укуса и није шећер.

Припадност неког једињења одређеној класи не одређује његова молекулска формула већ начин на којим су атоми елемената у молекулу међусобно повезани, односно функционална група.

Функционална група одређује физичка и хемијска својства (особине) једињења , а самим тим и припадност некој класи (врсти) једињења.

Из свих ових примера угљених хидрата уочава се заједничко порекло ових супстанци: то је биљни свет.

Угљени хидрати настају у зеленим биљкама из угљеник ( CO₂ ) оксида и воде, у зеленом пигменту - хлорофилу у присуству светлости. Сунчева светлост је извор енергије. Овај процес се назива фотосинтеза.

енергија

n CO₂ + n H₂O --------→ C_n (H₂O)_n + n O₂

Подела угљених хидрата:

Постоји подела угљених хидрата према сложености молекула на:

1. Моносахариди - то су најједноставнији угљени хидрати који се не могу разложити на једноставније молекуле ( а да су ти молекули такође угљени хидрати)

2. Олигосахариди - то су угљени хидрати који се могу разложити ( дејством воде у киселој средини- хидрилиза) на два до десет молекула моносахарида и називају се дисахариди

3. Полисахариди - то су молекули који се хидролизом разлажу на веома велики број моносахарида ( 100 000 и више)

Е, сада да видимо редом шта је шта:

Моносахариди

Већ смо рекли да су то најједноставнији угљени хидрати.

Шта су по хемијском саставу моносахариди?

По хемијском саставу моносахариди су полихидроксидни алдехиди ( садрже поред више хидроксидних група и алдехидну групу -називају се алдозе или

полихидроксидни кетони ( поред више хидроксидних група садрже и кето групу - називају кетозе .

Наставак - оза представља ознаку за угљене хидрате.

Такође, моносахариди се деле према броју угљеникових ( C) атома у молекулу:

ако садрже три (C ) атома називају се - триозе

ако садрже четири (C ) атома називају се - тетрозе

ако садрже пет ( C ) атома називају се - пентозе

ако садрже шест (C ) атома називају се - хексозеозе

Најважнији моносахариди су са пет угљеникових атома ( пентозе - улазе у састав DNK ) и са шест угљеникових атома ( хексозе)

Ми ћемо се упознати са угљеним хидратима са шест угљеникових атома ( C₆ H₁₂O₆ ):

То су :

Глукоза - садржи, поред хидроксидних група, алдехидну групу ( алдо хексоза)

H

│

C = O

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH₂OH

Глукоза ( грожђани шећер) је најраспрострањенија у природи.

Глукоза је и састојак крви, односно шећер који, сагоревањем у нашим ћелијама, обезбеђује енергију.

Фруктоза ( воћни шећер)- садржи, поред хидроксидних група, кето групу (кетохексоза)

CH₂OH

│

C = O

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH OH

│

CH₂OH

Моносахариди су чврсте кристалне супстанце, беле боје и слатког укуса. Због поларних хидроксидних група добро се растварају у води.

Дисахариди:

Најзначајније су :

сахароза - (обичан шећер) коју користимо за заслађивање и

лактоза - ( млечни шећер) уносимо са млеком

Главно хемијско својство дисахарида је да у реакцији са водом ( у киселој средини)- ходролизом дају два молекула моносахарида.

Полисахариди:

Велики молекули изграђени од великог броја истих или различитих моносахарида. Основа су биљног света. Најзначајнији су : скроб и целулоза

Скроб - је резервна храна биљака ( кромпир, житарице)

Целулоза - гради зидове биљних ћелија (дрвенасти део биљака, трава , сено ,памук итд)

Полисахариди немају сладак укус, а изграђени су од молекула глукозе .

Због различитог начина везивања молекула глукозе скроб је делимично растворљив у води а целулоза се не раствара у води.

Употреба угљених хидрата:

Скроб се користи у исхрани човека и животиња, а у хемијској индустрији за прављење лепка и алкохола.

Целулоза за човека нема хранљиву вредност јер немамо ензим за разградњу, али је корисно уносити због правилног рада црева . У индустрији се користи за добијање хартије, вате, целогана, експлозива и вештачких влакана.

Домаћи задатак:

1. У којој реакцији у пpироди настају угљени хидрати?

2. Како се деле угљени хидрати по сложености молекула?

3. Шта су моносахариди?

4. Шта су по хемијском саставу моносахариди?

5.Каква је разлика између глукозе и фруктозе?

Напомињем да у сваки мејл упишете :

Име и презиме

Разред

Назив школе

Ваш наставник хемије.

Onlajn nastava-hemija,7. razred:8.čas(11.-16-maj)

Драги моји ученици,

Ове недеље , онлајн недеље, анализираћемо како се приказују супстанце са аспекта физичких величина.

Наиме , ми сви знамо да свака супстанца има масу и обележавамо је малим словом латинице "m",која има своју јединицу мере (kg), затим,запремину обележавамо словом "V" ( јединица мере је :" m^3" ,дужину обележавамо са "l"(јединица мере је "m") и тако даље.

Замислимо сада чашу саводом.У тој чаши налазе се молекули воде који чине ту воду. Поставља се питање : колико молекула воде се налазе у тој чаши воде?

Тај број молекула ( то су најмање честице у чаши) назива се:

Количина супстанце

Како би дефинисали овај термин " количина супстанце"?

То је број најмањих честица који чине ту супстанцу.Ознака за ову величину је мало слово латинице "n".Пошто свака физичка величина има свију јединицу мере( за масу је килограм, за дужину је метар итд.) тако и ова физичка величина има своју јединицу мере: Јединица за количину супстанце је мол а ознака латиницом написано: mol.

Поставља се питање: колики број ( бројчано) честица представља количину супстанце од једног мола?

Било је различитих покушаја да се дефинише овај појам и усвојено је од стране науке предлог научника који се звао: Амадео Авогадро.

Он је узео 12 грама угљеника ( тих 12 грама садрже само атоме угљеника) и израчунао колико (бројчано) атома угљеника има у тих 12 грама . И добио је вредност која је огромна (зато што су атоми веома мале честице) па се мора приказати степеном:

6*10²³

то је 6 па 23 нуле: 600.000.000.000.000.000.000.000. Толико се атома угљеника налази у 12 грама угљеника.Овај број је узет за дефинисање броја најмањих јединки било које супстанце која се назива количина супстанце од једног мола.

Један мол је количина супстанце која садржи онолико честица колико атома има у 12 грама угљеника ( изотоп ¹²C ). Овај број честица је: 6*10²³ и назива се Авогадров број ( обележава се ; Na.

Шта сада то конкртно значи?

Ако у чаши са водом имамо баш толики број молекула воде (6*10²³ ) ,тада кажемо да се у чаши налази 1 мол воде и пишемо n = 1 mol .

Ако у чаши са водом имамо два пута више молекула (2*6*10²³ ) ,тада кажемо да се у чаши налази 2 мола воде ( и пишемо n = 2 mol ) , и тако даље

Сада се поставља следеће питање: Колика је маса једног мола било које супстанце и како се израчинава?

Маса једног мола било које супстанце назива се -Молска ( моларна) маса и обележава се великим словом "М".

Када је супстанца састављена од атома тада маса једног мола те супстанце одговара релативној атомској маси (Ar). На пример: бакарна жица је састављена само од атома бакра.Маса једног мола бакра је 63,5 g ( Ar ( Cu) = 63,5; Cu je хемијски симбол за бакар).

Када је супстанца састављена од молекула (вода) тада маса једног мола те супстанце одговара Релативној молекулској маси ( Мr).

Тако ,рецимо, маса једног мола воде ће бити:

Мr (H₂O) = 2* Ar (H) + 1* Ar(O) , Ar (H)=1, Ar(O) = 16

Мr (H₂O) = 2*1 * 1*16

Мr (H₂O) = 18

To значи да је маса једног мола воде 18 грама.

Из овог следи да је јединица за моларну масу (М) : g/mol

Зашто нама све ово треба?

Ако у чаши са водом имамо 1 мол воде тада је маса те воде (m) : 1mol * 18 g/mol = 18 g

Ако у чаши имамо 2 мола воде ,тада ће маса воде у чаши (m) бити: 2mol * 18 g/mol = 36 g

а то значи: маса воде (m) = број мола (n) пута маса једног мола (M), или

m = n *M

На питање: колико молекула има у одређеној маси воде?

Може се израчунати на основу свега што смо научили. Ако у дређеној маси воде има n молова воде, а сваки мол има Авогадров број молекула (Na), тада је број молекула ( N) једнака производу броја молова ( n) и броја молекула по молу ( Na), односно:

N = n * Na

и када уместо Na заменимо колика је вредност Авогадровог броја добијамо:

N = n * 6*10²³

Значи, " N " је број молекула у одређеној маси супстанце а n - је број молова те супстанце

И сада могу да се раде различити задаци:

1. пример: Колико се мола воде налази у 100 g воде?

Како се решавају овакви задаци?

Из текста задатка знамо да је маса воде 100g (m = 100g) ,a тражи се број мола ( n) , то јест:

m = 100g

n = ?

Из горње формуле : m = n *M

следи да је :

        m             m- je  маса воде (100 g)

n = -----

        M            M -  je маса једног мола воде

Потребно је узрачунати M- молску масу

Молска маса се израчинава тако што се израчуна Mr за воду.

Мr (H₂O) = 2* Ar (H) + 1* Ar(O) , Ar (H)=1, Ar(O) = 16

Мr (H₂O) = 2*1 * 1*16

Мr (H₂O) = 18

То значи да је M = 18 g/mol

И када се замени у израз:

       m         m- je маса воде (100 g)

n = -----

         M        M - je маса једног мола воде

100g

n = -------

18 g/mol

n = 5,5 mola

2. Пример:Колико се молекула налази у 100 грама воде?

У овом задатку имамо :

m = 100g

Тражи се број молекула ( N ), из израза :

N = n * 6*10²³

види се да је потребно израчуна ти број молова ( n )

Број молова ( n ) ћемо израчунати као у предходном задатку:

       m                      m- маса воде (100 g)

n = -----

        M                    M - маса једног мола воде

100g

n = -------

18 g/mol

n = 5,5 mola

И када заменимо вредност за ( n = 5,5 mola ) добијамо:

N = n * 6*10²³

N = 5,5 * 6*10²³

N = 33 * 10²³ молекула

Домаћи задатак:

1. Кoлика је маса 3 мола амонијака ( NH₃) ?

2. Колико се мола кисеоника налази у 8g кисеоника (O₂ ) ?

3. Колико се молекула налази у 30g амонијака?

4. Колико се молекула кисеоника ( O₂ ) налази у 50g кисеоника?

Када пошаљете мејл ( bozinovski57@gmail.com ili Viber poruka na tel: 064 12 93 673) обавезно напишите :

Име и презиме

Разред

Назив школе

Ваш наставник Вас поздравља